У БЕОГРАДУ ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ КОНЦЕРТ

04.03.2024

ЗА ОБНОВУ САБОРНОГ ХРАМА СВ. ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ У НИКШИЋУ

У Београду је 22. фебруара одржан хуманитарни концерт са циљем прикупљања новчаних средстава за обнову Саборног храма Светог Василија Острошког у Никшићу. Ова светиња има велику важност за саборност српског народа не само у Црној Гори већ и шире где живе Срби. Концерт је одржан у Руском дому, који је био домаћин овом јединственом хуманитарном скупу. Прикупљена средства су уплаћена на жиро-рачун Епархије Будимљанско-никшићке за обнову Саборне цркве у Никшићу.

Саборна светиња у Никшићу, подигнута је 1895. одлуком књаза Николе I Петровића Његоша у спомен на црногорске и херцеговачке јунаке, који су се раме уз раме са руским добровољцима борили у ослободилачком рату од Турака 1876. до 1878. Значајна финансијска средства за изградњу цркве је донирала Русија, цар Николај II Романов. Пројектант цркве је руски архитекта Михаил Тимофејевич Преображенски – личност богате биографије, аутор јавних и вјерских објеката у Русији и иностранству. Пројектована по византијском узору. Духовну покровитељку Никшића красе иконе које су дар српском народу Светог Синода Руске Православне Цркве.
Благослов за рад, и прикупљање средстава, сам добила од Владике Методија, тако да је ово први концерт у низу концерата које ћу организовати у градовима региона.

Догађај је одржан у организацији Удружења „Православна нит“ из Београда, а овом догађају присуствовали су Његово преосвештенство епископ рашко-призренски г. Теодосије, игуман манастира Велика Ремета архимандрит Стефан, игуман манастира Карно архимандрит Лука, архијерејски намесник никшићки протојереј-ставрофор Слободан Бобан Јокић, протојереј Миодраг Тодоровић, јереј Лука Цицмил, председник Општине Никшић Марко Ковачевић, конзул у Србији Невенка Ћировић, саветник предсједника Владе Црне Горе Желидраг Никчевић и многобројно свештенство и монаштво из више епархија Српске православне цркве као и представници јавног, културног и политичког живота Србије и Црне Горе.

У име Епархије будимљанско-никшићке и Црквене општине Никшић, сабранима се обратио протојереј Миодраг Тодоровић.

Саветник директора Руског дома Павел Бушуев

Испред Руског дома обратио се Саветник директора Руског дома Павел Бушуев

Концерт богатог културно-уметничког програма окупио је на сцени Руског дома врсне извођаче традиционалне и духовне музике из Србије и Црне Горе као и фолклорне ансамбле. У програму су учествовали: деца Џудо клуба „Православна нит“ (отпевали молитву „Оче наш“), протојереј Миодраг Тодоровић, Павел Бушуев, народни гуслар Александар Таушан, Асим Сарван уз пратњу Хора „Свети Ђорђе“, отац Лука Цицмил, Алекса Недељковић, дуети, Небојша Мастиловић и Владимир Антић, Матија и Матеја Мирковић, трио „Вечност“, Ангелина Ђорић члан „Православна нит“, Ана Ивановић и Хор “Све Ђорђе“, Хор „Сретење“ и музички састав „Православна нит“, Јована Новаковић, Милица Досковић, Марко Качаревић и састав „Радионов“, Дубравка Лонцовић и групе „Антерија“, Маријана Шофран, Никола Мићовић, Хор манастира Богородице Тројеручице и АКУД „Бранко Крсмановић“.

Организатор овог хуманитарног концерта била је госпођа Винка Радовић председница Удружења „Правослана нит“ у сарадњи са Руским домом. Г. Винка Радовић је добила благослов од Његове светости патријарха српског господина Порфирија и епископа будимљанско-никшићког владике Методија да може њено Удружење „Православна нит“ организовати сличне хуманитарне концерте у Србији, Црној Гори и у региону са којих ће се прикупљена новчана средства уплаћивати за обнову Саборног храма Св. Василија Острошког.

Саборна светиња Храм Светог Василија Острошког у Никшићу подигнута је 1895. године одлуком књaза Николе I Петровића Његоша у спомен на српске јунаке из Старе Херцеговине, Црне Горе, Србије и руске добровољце, који су се у Херцеговчком устанку (1876 – 1878), познатији као Невесињска пушка, борили и гинули у ослободилачком рату против Турака.

Битке са Турцима у околини Невесиња,  на Вучјем Долу, Седлу … изнедриле су многе српске јунаке, међу њима, Јована Гутића, Симона Зечевића, Петра Радовића, Трипка Грубачића, Перу Тунгуза, Мићу Љубибратића, Стојана Ковачевића, Петра Петровића … Устанак у Невесињу се пренео на целу Стару Херцеговину, на невесињски крај, Гацко, Билеће … Рат Срба у Хергеговини је много утицао и на Србе у Србији, који су истовремено кренули у рат против Турака (1876 – 1878). Конaчно ослобођење Србије од Турака дошло је тек 1912. г. после победе над Османским царством у Првом балканском рату. Срби у Босни и Херцеговини, после ратовања са Турцима, нису имали много среће. Берлинским уговором 1878. г, одлуком великих сила, Турска је напустила БиХ, али, после одласка Османлија окупирани су од Аустроугарске. Срби у БиХ коначно су дочекали слободу по завршештку Великог (Првог) светског рата када је Српска војска са савезницима победила 1918. г. у ослободилачом рату против Аустроугарске, Немачке и Бугарске.

Пројектант цркве је познати руски архитекта Михаил Тимофејевич Преображенски – личност богате биографије, аутор јавних и верских објеката у Русији и иностранству. Пројектована по византијском узору, духовну покровитељку Никшића красе иконе које су дар српском народу Светог Синода Руске православне цркве.

Конзул Црне Горе у Србији Невенка Ћировић (првa сa лева) и председница Удружења „Правослана нит“ Винка Радовић (трећа сa лева)

До сада су своју помоћ за обнову Саборног храма Василија Острошког дали: Влада Црне Горе , Електропривреда Црне Горе помоћ су понудили и многи други привредни субјекти и појединци.

Они, који желе или су у могућности да помогну обнову Саборног храма Свети Василије Отрошки могу новчана средства уплатити на динарски рачун из Србије: жиро рачун – Епархија Будимљанско-никшићка са назнаком за обнову Саборне цркве у Никшићу 200 – 2723110114033 – 21  Поштанска штедионица. Уплата из ЦГ НЛБ (NLB) банка  530-16453-27. Девизни рачун је: IBAN code ME25530065080005011659, Name (име) SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVENA OPŠTINA NIKŠIĆ Account number (broj računa): 06-508-0005011.6 Swift code (bank) NLB Montenegro AD MNBAMEPG Posrednička banka za plaćanje: LHB AG Frankfurt, Nemačka, Swift: LHBIDEFF account number (račun)r: 0009520016 (EUR).

Текст, Зоран ЈАКШИЋ

Фото, Слађана Тошић (са концерта) и архива Саборне цркве у Никшићу

Leave a Reply

Your email address will not be published.

СЕСТРЕ ГОБОВИЋ, ОСВЕЖЕЊЕ НА СРПСКОЈ МУЗИЧКОЈ СЦЕНИ

24.02.2024

ЛЕПОТА ЈЕ У ТРАДИЦИЈИ

Певачице сестре близнакиње, Марина и Марија Гобовић, које негују искључиво српску етно-музику, већ дуже време плене пажњу љубитеља изворног, традиционалног, звука. Песме, које снимају углавном су познате, квалитетне, које су увршћене у српску музичку баштину, али, има их и новокомпонованих базиране на изворном мелосу.

Све су песме, које изводе сестре Гобовић урађене у модерним аранжманима, са пуно ритма. Марина и Марија  представљају право освежење на музичкој сцени Србије. Идеја да се традиционалне, изворне, али и друге компоноване нумере у духу изворног мелоса снимају у  бржим ритмовима, није новина, одавно се практикује. У том  фазону многи певачи и групе су се опробали. Сестре Гобовић тим песмама дале су нову димензију, обрађују, снимају и изводе познате традиционалне песме, само сада “набијене” аранжманима и бржим ритмовима, које имају своју публику. Углавном  млађу. Међу песмама, које певају  има и новокомпонованих, али, и оне морају да се базирају на изворном звуку и на српској музичкоиј традицији

Ево неколико песама, које су  најчешће на репортоару сестара Гобовић, “Ајде, Јано”, “Зори  зора”, “Пробуди се Стојане”, “Ружо румена”, “Девојачко вече”, “Нишка бања”, “Жубор вода жуборила”, “Своја сам” (са трубачима Дејана Илића), “Дунавка”, “Бојарка”, “Јутроос ми је ружа процветала”, “Трубе циганске” (компоновао Милутин Поповић Захар) …. На репортоару имају песме и из других држава на Балкану.

Марина и Марија Гобовић су рођене у Београду, 11. августа 1984. године. Музиком се баве од пете године, пре него што су пошле у основну школу. Имају осново музичко образивање, завршиле су и Правни факултет. Обе су запослене, Марина ради у предузећу “Електроизградња”, а Марија у Министарству одбране Србије

И поред тога што су запаослене остало слободно време посветиле су музици. До сада су издале два албумa. На првом албуму “Зора”, музику је компоновао и писао текстове Саша Милошевић Маре. Касније издале су и други албум “Пробуди се” (аутори су били Андреј Андрејевић, етномузиколог, композитор и продуцент и Милош Павловић, пијаниста и доцент на Факултету музичке уметности у Београду).

Атрактивне и лепе сестре Гобовић нису запоставиле ни промотивну активност. За организацију њихових концертних наступа бринула се позната продуцентска кућа “Мјузик стар продакшн” (директор Рака Марић). Она им је организовала веома успели солистички концерт у београдском Центру “Сава” под називом “Лепота је у традицији”. Са овом продуцентском  кућом сарађују највеће звезде из Србије и са простора екс Југославије, Цеца Ражнатовић, Горан Бреговић, група “Смак”, Северина, Харис Џиновић, Јелена Розга …  До сада су сестре Гобовић наступале са многим познатим инструменталистима, Мишом Мијатовићем, Банетом Ђокићем, Владом Пановићем, Љубишом Павковићем … Марина и Марија су годинама певале и “пекле занат” у Културно-уметничком друштву “Бранко Цветковић” из Београда, гошће су често бројних радио и ТВ емисија. Иза њих су многи наступи у Србији и иностранству. Године 2013. учествовале су и на Драгачевском сабору трубача у Гучи, певале су  са трубачким оркестром Дејана Петковића. На многим  фестивалима окитиле су се бројним наградама.

Мерина и Марија Гобовић имале су 2015. г. веома успели наступ у Санкт Петербургу, испред чувеног музеја “Ермитаж”. Годину дана касније, 2016,  добиле су позив да са својим оркестром “Гобо систерс бенд” наступе у неколико градова Русије. Ту су и бројни наступи по Европи, у Швајцарској, Грчкој, Турској, Немачкој, САД … 

Већ дуже време су солисткиње Радио Беогртада пошто су прошле на аудицији за солисте ове еминентне радио станице. Аудицију је  организовала позната интерпретаторка народне музике, Мерима Његомир уредник музичке продукције Захваљујући томе снимиле су и неколико трајних песама за архив ове најпознатије и најстарије медијске куће на Балкану. Сестре Марина Марија Гобовић, јединствен женски етно-дует у Србији из дана у дан постаје све популарнији. А разлог је што је њихов избор песама добар,  интерпретација квалитетна, а сарадници са којима раде, музичари, композитори, текстописци и аранжери мајстори свог заната. Када се све ови чиниоци саберу успех не може изостати.

Поред бројних признања и награда, које су раније добијале, после америчке турнеје која је трајала од Савиндана до Сретења за Марију и Марину Гобовић стигло је још једно вредно признање. Поводом Дана државности, 15. фебруара 2024. године Указом председника Републике Србије г. Александра Вучића одликоване су сретенским орденом – Златном мердаљом за заслуге.

Текст, Зоран ЈАКШИЋ

Фото, З. Ј. и приватна архива сестре Гобовић

Leave a Reply

Your email address will not be published.

GORE